Tragicna Sudbina Brace Vapa
Marko Vapa
Marko Vapa
Vojislav Vapa
Vojislav Vapa

Tragična sudbina braće Vapa

U Dokumentaciji „Politike" nalazi se jedno pismo Milice Jovanović Vapa od 17. septembra 1978, upravo one godine kada je obeležavana 60-godišnjica završetka Prvog svetskog rata.

Ona piše o svojoj braći Marku i Vojislavu:

„Potporučnik Marko Vapa rođen je u Kušiljevu Požarevačkom, u učiteljskoj kući Sare i Vladimira Vape. Osnovnu školu svršio je kod svojih roditeIja u selu Mladenovcu, gimnaziju Pirotu, a zatim je stupio u Vojnu akademiju sa četrdeset i šestom klasom.

Tek je na sebe obukao vojnički koporan, a odmah je stupio u Prvi svetski rat kao mladić osamnaest godina.

U samome početku rata, u borbama kod Šapca, tada već poručnik, mladi Vapa je opasno kontuzovan. Iste godine, u novembarskoj ofanzivi, ranjen je u ruku.

Pri odbrani Beograda, 1915. g. Torlaku, kraj svojih mitraljezaca ponovo je ranjen. No on se i kao ranjenik povlači sa svojim vojnicima. Išao je do Prištine, a tu, malaksao, morade da ostane u bolnici.

Kad su naišli Bugari, jedan njihov vojnik pokušao je da mu zdere epolete sa ramena. Ranjeni Marko Vapa ošamario ga je i odgurnuo. Napravila se gužva. Ranjenoga Vapu su Bugari stražarno sproveli iz Prištine preko Lisice i Tulara u Leskovac, a odatle u Surdulicu, gde su ga ranjenog streljali.

Sa kostima ostalih naših mučenika i ostaci pokojnog Marka Vape preneti su i sahranjeni u kosturnicu 24. avgusta 1924. godine.

Drugovi su njegovo ime urezali u spomen-ploču Vojne akademije u Beogradu (Napomena: Srušena u bombardovanom Beogradu 1941. god.)

Mlađi brat Marka Vape, Vojislav, bio je jedno u punom smislu reči, dete. On je bio đak šestoga razreda gimnazije. Bilo mu je šesnaest godina. Kad je pod potiskom neprijateljske snage trebalo napustiti otadžbinu, ni mali Vojislav nije hteo da sačeka ulazak neprijateljske vojske. Uzalud ga je otac molio da ostane sa majkom i sestrama, te da bar jedna muška glava, od pet muškaraca, ostane u kući.

On nije mogao sa tim da se pomiri. Krenuo je na dalek i težak put preko Albanije. Ali nije stigao meti. Mlađane kosti ostavio je u Podgorici. Otac je jedva imao toliko vremena da ga sahrani, pa je zatim produžio put sa svojom komandom.

Kod dece učitelja Vladimira Vape i njegove žene Sare nacionalni ponos je bio jači od ljubavi prema životu".

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License