Nase Ce Senke Hodati Po Becu

„NAŠE ĆE SENKE HODATI PO BEČU…“

Posle sarajevskog atentata 28. juna 1914. godine, u kome je Gavrilo Princip (1894-1918) ubio u Sarajevu austrougarskog prestolonaslednika, nadvojvodu Franca Ferdinanda, mladim zaverenicima, okupljenim oko pokreta „Mlada Bosna", održano je suđenje. Po završetku suđenja austrou-garski sud u Sarajevu izrekao je i presude: smrtne kazne, doživotnu robiju, višegodišnju tešku tamnicu…

Pošto je bio maloletan, Gavrilo Princip je osuđen na 20 godina teške robije. Sproveden je sa ostalima u, po zlu čuvenu, austrougarsku tamnicu u Terezijenštatu (danas Terezino, u Češkoj). Satrven mučenjima i batinama, ali uvek hrabar i dostojanstven, provodeći svoje poslednje dane kao sužanj u tamnici, Gavrilo Princip, sada već ličnost koja pripada isto-riji, ostavio je iza sebe i jednu pesničku uspomenu na svoje tamnovanje. Na šolju od keramike u kojoj mu je zatvorski stražar kroz prozorče proturao dnevni obrok - šolju čaja, Princip je zagrebao, verovatno nekim malim metalnim predmetom, stih koji govori o herojskom prkosu i trpljenju nevolja:

„Tromo se vreme vuče
i ničeg novog nema.
Danas sve kao i juče
sutra se isto sprema".

U ćeliji, na zidu tamnice Gavrilo Princip je zapisao i ovu poruku:

„Naše će senke hodati po Beču, lutati po dvoru, plašeći gospodu".

Iscrpljen i bolestan u tamnici je umro u proleće 1918. godine.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License