Datum Proboja Solunskog Fronta

SIMBOLIČNO: ISTORIČARI PREDLAŽU DA 15. SEPTEMBAR BUDE PRAZNIK ORUŽANIH SNAGA SRBIJE
26. 12. 2011. - Autor: Ana Vlahović, Slađana Vukašinović

Datum proboja Solunskog fronta najprikladniji za novi dan vojske
Novi dan Vojske Srbije trebalo bi da bude 15. septembar, datum početka proboja Solunskog fronta, smatra većina istoričara, posle saznanja Pressa da Ministarstvo odbrane uveliko razmatra promenu datuma.

Juriš u slobodu: Kralj Aleksandar (drugi s desne strane) sa vojvodama na Kajmakčalanu pred proboj fronta
Kako smo juče ekskluzivno objavili, Vojska Srbije ubuduće neće proslavljati 15. februar, koji se poklapa sa Danom državnosti. Kao mogući novi datumi pominjali su se dan formiranja prve Vojske Srbije, dan kada je tokom Prvog srpskog ustanka ustanička vojska prerasla u zvaničnu vojsku, dan kada je podignut Drugi srpski ustanak, ali se većina istoričara izjasnila za 15. septembar, kada je počeo proboj Solunskog fronta. Ovaj dan ispunjava i uslov da ne pada u vreme odmora i drugih praznika, kako bi vojska mogla različitim manifestacijama građanima da pokaže svoju spremnost i opremljenost.

Napred u otadžbinu!

Istoričar Miodrag Janković „glasa" za 15. septembar.
- To je dan kada je vojvoda Živojin Mišić izdao naredbu da se krene u proboj Solunskog fronta. Komanda vojvode Mišića bila je: „Sa nepokolebljivom voljom i nadom u boga, junaci, napred u otadžbinu. Posle toliko patnji, prelaska preko Albanije, neodlučnosti saveznika, godinu i po dana čekanja bez ikakve potrebe, što je samo uvećavalo broj žrtava u Srbiji, srpska vojska izvojevala je ovu veličanstvenu pobedu. To je bio veliki podvig i jedan od najsvetlijih događaja u 20. veku - ističe Janković i dodaje da u Srbiji nikada nije vladala vojna diktatura, pa nema razloga da država i vojska slave isti dan.
Istoričar Predrag Marković smatra da novi dan vojske mogu da budu i 23. april (početak Drugog srpskog ustanka) i 15. septembar, ali prednost daje ovom drugom datumu:
Kako je probijen Solunski front

Solunski front probijen je u ofanzivi koja je počela 15. septembra 1918. godine, a strategijski proboj završen je izbijanjem srpske vojske na Vardar, 20. septembra. Beograd je oslobođen 45 dana od početka operacije, 1. novembra. Ratovalo je 150.000 srpskih vojnika, a gotovo 10.000 ih je stradalo.
- Naredba srpske vojne komande, pod vođstvom Živojina Mišića, povela je gotovo 150.000 Srba do pobede. Ovaj događaj je imao veliki značaj za završetak Prvog svetskog rata, kapitulaciju Bugarske, Austrougarske i Nemačke. Vojska Srbije imala je kroz istoriju mnoge svetle trenutke i njen dan ne treba da bude pomešan sa drugim značajnim datumom, kao što je Dan državnosti.
Istoričar Slobodan Marković podržava ideju o promeni Dana Vojske.
- Vojska je ozbiljna institucija i mora da ima svoj identitet, odnosno, poseban dan. Nigde u svetu se ne obeležavaju dan državnosti i dan vojske zajedno. Mnogo je istorijskih uspeha srpskog vojevanja, a jedan od velikih svakako je i proboj Solunskog fronta. Ne treba zaboraviti ni bitku kod Ivankovca, 18. avgusta 1805. godine - kaže Marković.

Istorijski utemeljen

Njegov kolega Dejan Ristić napominje da sadašnji dan Vojske ima istorijsko utemeljenje, ali da postoje praktični razlozi za promenu. Kao najprikladniji vidi dan kada je prvi put osnovana vojska Srbije:
- Za vreme druge vladavine kneza Mihaila Narodna skupština donela je Zakon o stojećoj vojsci 28. marta 1862. godine i mislim da bi taj dan trebalo da bude novi praznik.
Ima, međutim, i drugačijih mišljenja, pa tako istoričarka Branka Prpa ističe da vojska treba da proslavlja dan kada su partizanske jedinice postale Narodnooslobodilačka vojska, dok Bojan Dimitrijević smatra da je sadašnji datum sasvim prikladan.

http://www.pressonline.rs/info/politika/194692/datum-proboja-solunskog-fronta-najprikladniji-za-novi-dan-vojske.html

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License